Без рубрики

Русский Язык

1. Прочитайте, обсудите.

Чай — уникальный напиток, по популярности своей едва ли отстающий от кофе. Он захватил почти весь мир, Россия в этом случае не осталась в стороне.
Впервые чай был завезен в Россию в 17-ом веке из Азии. В то время его использовали как модное лекарство среди знатного общества.
В конце 18-го века вместе с развитием морских путей и железных дорог чайная церемония в России начинает завоевывать своих почитателей, и чай постепенно становится национальным русским напитком. В России начинает формироваться свой оригинальный чайный этикет, который отличается от восточных и европейских чайных традиций.
Русскую чайную церемонию начали называть «Купеческой».
Распространение русской чайной церемонии сопровождается изобретением самовара в 1778 году братьями Лисицыными. Ими была придумана специальная нагревательная система, благодаря которой, вода для чая всегда оставалась горячей, и чай со сладостями можно было пить на протяжение целого вечера.
Обязательными атрибутами чайной церемонии в России становятся самовар с кипятком, заваренный в заварнике крепкий чай, кусковой сахар, и, конечно же, сдоба – булки, баранки, плюшки, ватрушки, пироги. Без них не обходился ни один чайный стол. 
Качественные китайские и другие поставки состояли из отборного черного, зеленого чая разной ценовой категории, но в России предлагали и совершенно другие напитки под тем же названием. Изначально связано это было именно с высокой ценой на хороший товар, кроме того, некоторые русские, особенно крестьяне, особо не разбирающиеся среди элитных напитков и угощений, предпочитали ароматные травяные сборы вместо терпкого питья. Особенно популярны стали: «копорский» напиток, готовящийся из высушенных листов Иван-чая; фруктовый чай, приготовленный из смеси измельченных фруктов и ягод с добавлением их же высушенных листьев; «деревянные» чаи, за основу которых брались листья или даже кора дуба, березы, ясеня, а также других растений; травяные сборы, среди которых особенно популярной была душица. Такие подделки жестоко пресекались правительством, особенно, если их пытались выдать за настоящий чай с помощью ядовитых красителей, а также прочих ненатуральных добавок. Но, с другой стороны, некоторые из этих напитков стали традиционными. Тот же Иван-чай русские пьют и любят до сих пор, невзирая на то, что изначально «копорский» напиток был лишь дешевым аналогом оригинала.

За долгое время существования чая в России сложились определенные чайные традиции, многие из которых известны до сих пор. Особенность русского чаепития, прежде всего, заключалась в богатом убранстве стола. С напитком подавали огромное количество угощений — выпечку сладкую и несладкую, варенья, сахар и другие лакомства. Чаепитие обычно становилось долгим мероприятием, вполне нормальным было выпить шесть-семь чашек подряд. Кроме того, чай пили в самых разных ситуациях — во время торжества, с семьей или при встрече гостей.

2. Задание


Какие виды чая вы знаете? Напишите.

Черный чай 
Черный индийский
Черный китайский чай
Цейлонский черный чай 
Зеленый чай 
Белый чай
Красный чай 
Желтый чай 
Пуэр
Травяной чай


Какие традиции русского чаепития сущсествуют? Найдите информацию в интернете.

До XVIII века чай был распространён преимущественно высших кругах русского общества, где подражали особенностям английского чаепития. Затем постепенно традиции чаепития распространялись на другие сословия и особенно популярным чаепитие становится после появления первого сахарного завода в 1802 году в селе Алябьево Тульской губернии, Чай начинают пить вприкуску, то есть смакуя кусочки сахара.

традиции русского чаепития 3
Кустодиев В.М. Купчиха за чаем

Именно здесь, в Тульской губернии в середине XVII века появляется самовар. Откуда он взялся точно не известно. Есть версия о том, что появляется самовар позже в XVIII веке при Петре I, привезён из Голландии и модифицирован в России. Но как бы это ни было на самом деле, именно тульский самовар становится центральным «фигурантом» в традиции русского чаепития. Русский самовар растапливался углями и сосновыми шишками. Каждый самовар при кипении издавал только ему присущие звуки, которые настраивали на особый строй чаепития. На самовар сверху устанавливался заварный чайник и водружалась чайная баба — кукла в пышных юбках, которая долго удерживала тепло и позволяла чаю хорошо завариться.

Кроме Китая чай закупался в Индии. В России стали выращивать чайные плантации сначала в Грузии, а потом и в Краснодарском крае. К концу XIX века чайные традиции распространяются на всё русское население, но собственно чай, а не травяные настойки, пьют чаще всего уже после революции 1917 года. Правда, простой народ заварку разбавляет водой до светлого цвета и чай становится бледно-жёлтого цвета. Поэтому всякие вкусности, подававшиеся к столу, выходили на первый план: варенья, джемы, сдоба.


Как появился самовар?

Самые первые самовары производились на Урале с 1738 года, а именно – в Суксуне, однако, в очень малом количестве. И были это самовары-кухни, которые предназначались не только для приготовления чая. Такие самовары разделялись на три части, две из которых предназначались для приготовления пищи, а третья использовалась для заваривания чая.

Часто считают, что самовар является исконно русским изобретением. Но это очень ошибочное утверждение. Например, есть сведения, что некие устройства, которые можно назвать прототипами самоваров, были известны еще древним римлянам. Чтобы вскипятить воду, римляне использовали сосуд с водой и раскаленный камень. Камень бросался в сосуд, в результате чего вода в нем закипала. А вот в Китае было устройство, схожее с самоваром наличием трубы в нем и поддувала.


Что такое блюдце и как его использовали на Руси
?

В каждой семье есть такой вид посуды — блюдце. Эта разновидность тарелки отличается небольшими размерами и загнутыми внутрь краями. Используют его в качестве подставки под чайные и кофейные кружки, а также под стаканы, чтобы жидкость не проливалась на скатерть при неосторожном движении.


Для чего нужен подстаканник?

Подстаканники были штампованные или литые. Это позволяло разнообразить их внешний вид, а при изменении моды легко изменить оформление. В конце 19-го века в России вошел в моду древнерусский стиль. И появились подстаканники в виде бочонков, плетенных туесков и даже сработанные в виде сруба русской избы

Без рубрики

Как трактор с прицепом за елками ездили/Ինչպես է կցորդիչով տրակտորը քշում տոնածառերի ետևում

Зимой тракторист Петрович простудился. Доктор запретил ему на работу выходить. Остался Петрович дома — горло полоскать и лечиться чаем с лимоном и малиной.
Случилось это за четыре дня до Нового года. Трактор с прицепом и Петрович как раз должны были в лесничество за елками ехать. А потом эти елки нужно было по детским садам развести.
Неужели из-за простуды Петровича дети без елок останутся? Трактор и прицеп посоветовались и решили ехать в лесничество одни, без тракториста. Задание несложное, они и сами справятся.
Поехали не торопясь, потому что скользко. Погода самая новогодняя — морозец и снег идет. А когда трактор с прицепом за город выехали, снегопад в настоящую метель превратился. Ветер, снег летит со всех сторон, ни дороги, ни обочин не видно. Трактор фары включил, но это мало помогло. Едут они, едут, сквозь метель пробиваются, а лесничества все нет. И спросить не у кого, встречных машин тоже нет.
— Трактор, мы не заблудились? — крикнул прицеп.
— Не знаю, — кричит в ответ трактор. — Не видно ничего. Может и заблудились.
— Надо дорогу спросить, — кричит прицеп.
«Надо, конечно, — думает трактор. — Только у кого? Никого же нет»
Стал трактор искать — у кого дорогу спросить. Направо повернул, налево, туда поехал, сюда, и вдруг чуть не врезался в какой-то забор! Еле затормозить успел.
Перевели дух трактор с прицепом. Огляделись вокруг — место незнакомое. Забор высокий, а что за ним — не видно.
Тут ветер стих и стало слышно, как за забором разговаривают.
— Ну что? Закончили грузовик на запчасти разбирать? — громко спросил грубый голос.
— Закончили, — ответил другой. — Можешь то, что осталось, в металлолом грузить.
— Да, не успеем мы в этом году еще один вагон металлолома отправить, — сказал грубый голос. — Немного не хватает.
— Эх, попался бы нам трактор! — подхватил другой голос. — А лучше — трактор с прицепом. Как раз бы полный вагон получился!
За забором что-то загудело и загремело железо.
— Ты слышал? — громким шепотом спросил прицеп.
— Слышал, — прошептал трактор. — Удирать надо, пока они нас на металлолом и запчасти не разобрали.
Прицеп от страха задрожал так, что все в нем забренчало и зазвенело.
— За-за-заводись! — сказал он, заикаясь.
— Тише! — прошипел трактор. — Не дрожи так, а то услышат. Я сейчас задний ход дам.
От спешки и волнения трактор слишком резко запустил двигатель и тот звонко затарахтел: «Тр-тр-тр-тр!»
Над забором появилась голова в шапке-ушанке.
— А вот тебе и трактор, — обрадовано сказал человек. — И с прицепом!
Рядом показалась еще одна голова.
— И без тракториста!
Головы переглянулись и спрятались. За забором раздались крики и шум мотора.

Но трактор с прицепом ничего этого уже не видели и не слышали. Развернувшись, они мчались вперед, не разбирая дороги. Прицеп мотало из стороны в сторону, он подпрыгивал на ухабах, однако при этом успевал оглядываться и вовремя заметил погоню.
— Друг! — закричал он. — Нажми! Догоняют!
Трактор запыхтел и прибавил скорости. Разговаривать ему было некогда. А про себя он думал: «Я так долго не выдержу. Мотор сгорит».
Погоня немного отстала, в летящем снегу ее уже не было видно. Впереди показалась река. Трактор мчался к мосту. И тут его осенило: «А если под мостом спрятаться? Погоня мимо проедет». Не долго думая, трактор свернул под мост. Прицеп и ахнуть не успел, как они съехали почти к самой воде, заглушили мотор и замерли. Трактор только прошептал: «Т-с-с-с».
Друзья были так залеплены снегом, что на заснеженном берегу казались двумя большими сугробами. Их действительно не заметили. Погоня проехала мимо.
— Фу-у, — сказал трактор, еще не отдышавшись от бешеной гонки, и вдруг почувствовал, что его колеса заскользили по склону.
— Эй, трактор, ты куда? Там вода! — закричал прицеп.
— Колеса скользят, — пыхтел трактор, стараясь удержаться.
— Мотор заводи!
— Не могу! Заглох я, — отвечал трактор.
Передние колеса его уже въехали в реку, проломили лед и погрузились в воду. Сзади прицеп отчаянно пытался удержаться на скользком берегу. Он ерзал колесами, стараясь найти опору, и очень жалел, что у него нет рук. Но тут заднее колесо во что-то уперлось, и он перестал скользить.
Теперь прицеп держался сам и держал трактор.
— Спасибо, друг, — сказал трактор дрожащим голосом. — Я так испугался, думал все — сейчас утону!
— На помощь зови, — проскрипел прицеп. От натуги он совсем потерял голос.
— А если услышат эти, которые за нами гнались? Они нас в два счета на запчасти разберут. Подождать надо, пока они обратно проедут.
Друзья замолчали и стали ждать. Долго ждали, что б уж наверняка. И только, когда стало смеркаться, осмелели и стали звать на помощь. Но то ли сигнал замерз и звучал тихо, то ли машины слишком шумели, проезжая по мосту, но только никто их не услышал.
Стемнело. Снегопад кончился, и стало еще холоднее. В черном небе показался месяц и отразился желтым пятном в речном льду. Трактор с прицепом совсем окоченели и только потрескивали, замерзая. У них уже не было сил ни кричать, ни сигналить.
Трактор думал, что они так и будут здесь стоять до весны, пока не растает снег. Тогда их, конечно, найдут. Но они к тому времени окончательно заржавеют и их сдадут на металлолом.
А прицеп думал, что дети останутся без елок, и о том, что Петрович, когда выздоровеет, будет их с трактором искать. Только как же их найдешь, если они заблудились.
На дороге давно не было машин. Тишина стояла вокруг.
Но вдруг совсем рядом послышался шум мотора. Какая-то машина въехала на мост и остановилась. Хлопнула дверца, и нежный голосок сказал:
— Смотри, дедушка, как красиво! Хоть и темно, а снег как будто светится. И речка, как стеклянная дорога.
— Стеклянная, да не везде, — ворчливо сказал другой голос, густой и низкий. — Вон кто-то под мостом лед разломал. Да там, кажется, машина стоит? Непорядок. Не место там машине. Ты, внученька, стой тут, а я пойду, погляжу.

Под мост спустился высокий человек в красной шубе и красной шапке.
— Э, да это трактор с прицепом! А где же тракторист?
Трактор кашлянул и еле проговорил:
— Здравствуйте, — замерз очень. — Наш тракторист заболел.
— А мы за елками поехали, — проскрипел прицеп.
— А вы кто такой будете? — осторожно поинтересовался трактор.
— Я-то? Я Дед Мороз. Слышали про такого?
— Слышали, — прошептал прицеп.
— Мы вас даже видели, — радостно добавил трактор. — На площади, возле елки.
— Ну что, ехать сможете? — спросил Дед Мороз.
— У меня мотор не заводится, — сокрушенно сказал трактор.
— Посмотрим, посмотрим, — проговорил Дед Мороз, подобрал шубу и полез в кабину.
Через минуту мотор чихнул раз, чихнул другой и завелся! А еще через пять минут трактор с прицепом стояли на дороге.
— Снегурочка! — крикнул Дед Мороз, — езжай в город, а я попозже приеду. Дело у нас важное. За елками в лесничество съездить надо.
— А мы успеем? — робко спросил прицеп. — Ведь уже темно.
Дед Мороз отвернул рукав шубы и посмотрел на часы.
— Полагаю — успеем, если поторопимся, — сказал он.
» Конечно, успеем, — уверенно думал трактор. — И ничего нам теперь не страшно. У нас сам Дед Мороз за рулем!»

Ձմռանը տրակտորիստ Պետրովիչը մրսել էր: Բժիշկն արգելեց նրան գնալ աշխատանքի: Պետրովիչը մնաց տանը ՝ կոկորդը գանգուր տալու և կիտրոնով և ազնվամորիով թեյով բուժելու համար, դա պատահեց Նոր տարուց չորս օր առաջ: Կցանքով տրակտորն ու Պետրովիչը պարզապես ստիպված էին անտառներ գնալ եղևնիների համար: Եվ հետո այդ ծառերը պետք է տնկվեին մանկապարտեզներում, հնարավո՞ր է, որ Պետրովիչի ցրտի պատճառով երեխաները մնան առանց ծառերի: Տրակտորը և կցորդը խորհրդակցեցին և որոշեցին միայնակ գնալ ՝ առանց տրակտորիստի, անտառտնտեսություն: Խնդիրը դժվար չէ, նրանք ինքնուրույն կհաղթահարեն: Մենք առանց շտապելու հեռացանք, քանի որ դա սայթաքուն էր: Եղանակը շատ ամանորյա է ՝ ցրտահարություն և ձյուն: Եվ երբ կցորդով տրակտորը դուրս եկավ քաղաքից, ձյան տեղումները վերածվեցին իսկական ձնաբքի: Քամին, ձյունը թռչում է բոլոր կողմերից, ոչ ճանապարհն է երեւում, ոչ էլ ուսերը: Տրակտորը միացրեց լուսարձակները, բայց դա շատ չօգնեց: Գնում են, գնում, ձնաբքի միջով անցնում են իրենց ճանապարհը, բայց անտառտնտեսություն դեռ չկա: Եվ հարցնող չկա, առաջիկա մեքենաներ էլ չկան: — Տրակտոր, մոլորվա՞ծ ենք: — գոռաց հոլովակը: Չգիտեմ », — պատասխանեց գոռացող տրակտորը: -Ոչինչ չեմ տեսնում: Գուցե նրանք կորել են. «Մենք պետք է ճանապարհը հարցնենք», — գոռում է կցասայլակը: «Իհարկե պետք է», — կարծում է տրակտորը: — «Ո՞ւմից միայն: Թեքվեց աջ, ձախ, գնաց այնտեղ, այստեղ և հանկարծ գրեթե բախվեց ինչ-որ ցանկապատի: Հազիվ հասցրի դանդաղեցնել: Կցասայլով տրակտորը մի շունչ քաշեց: Նայեք շուրջը ՝ անծանոթ տեղ: Անկապատը բարձր է, և չես տեսնում, թե ինչ կա դրա ետևում, այնուհետև քամին մարեց, և լսվում էր, թե ինչպես են մարդիկ խոսում ցանկապատի ետևում: Ավարտե՞լ եք բեռնատարի ապամոնտաժումը մասերի համար: կոպիտ ձայնը բարձր ձայնով հարցրեց. — Ավարտեց, — պատասխանեց մեկը: «Դուք կարող եք բեռնել այն, ինչ մնացել է մետաղի ջարդոնում»: «Այո, մենք այս տարի ժամանակ չենք ունենա ուղարկել ևս մեկ մեքենա մետաղի ջարդոն», — ասաց կոպիտ ձայնը: — Մի քիչ պակասում է: Է, տրակտոր կունենայինք: — վերցրեց մեկ այլ ձայն: — Եվ ավելի լավ `կցանքով տրակտոր: Լի վագոն կլիներ »: Անկապատի ետևում ինչ-որ բան խոնարհեց և երկաթ: — Լսեցի՞ք: — բարձր շշուկով հարցրեց կցասայլակը: — լսել եմ, — շշնջաց տրակտորը: «Մենք պետք է փախչենք, նախքան նրանք մեզ ապամոնտաժեն ջարդոնի և պահեստամասերի համար»: Կցասայլը վախից դողաց այնպես, որ այնտեղ ամեն ինչ սկսեց խռխռալ և խռխռալ: — ասաց նա կակազելով: — Շատ: տրակտորը շշնջաց. — Մի՛ դողացեք այդպես, այլապես նրանք կլսեն: Ես հիմա կվերադարձնեմ այն ​​»: Շտապելուց և հուզմունքից տրակտորը շատ կտրուկ գործարկեց շարժիչը, և շարժիչը բարձր ուժգին դղրդաց. … «Եվ կցորդով»: Մոտակայքում հայտնվեց մեկ այլ գլուխ: «Եվ առանց տրակտորիստի»: Գլուխները նայեցին միմյանց և թաքնվեցին: Shանկապատի դրսից լսվում էին բղավոցներ և շարժիչի աղմուկներ:
Բայց կցորդով տրակտորը սրա որևէ բան չի տեսել և չի լսել: Շրջվելով ՝ նրանք շտապեցին առաջ ՝ չհեռացնելով ճանապարհը: Կցասայլը ցնցվեց մի կողմից այն կողմ, նա ցատկեց ցնցումների վրա, բայց միևնույն ժամանակ նրան հաջողվեց նայել շուրջը և ժամանակին նկատեց հետապնդումը: գոռաց նա: — Սեղմել! Նրանք բռնում են »: Տրակտորը փչեց և ավելացրեց արագությունը: Խոսելու ժամանակ չուներ: Եվ ինքն իրեն մտածեց. «Ես այսքան երկար չեմ կարող դիմանալ, շարժիչը կվառվի»: Հետապնդումը մի փոքր հետ մնաց, թռչող ձյան մեջ այն արդեն չէր երեւում: Առջևում գետ հայտնվեց: Տրակտորը վազում էր դեպի կամուրջը: Եվ հետո լուսացավ նրան. «Ի՞նչ կլինի, եթե թաքնվես կամրջի տակ: Հետապնդումը կանցնի»: Առանց երկմտելու տրակտորը շրջվեց կամրջի տակ: Կցասայլը ժամանակ չուներ գազալցելու համար, քանի որ նրանք քշում էին համարյա ջուրը, անջատում էին շարժիչը և քարացել: Տրակտորը միայն շշնջաց. : Ընկերներն այնքան էին ծածկվել ձյունով, որ ձյունապատ ափին նրանք կարծես երկու մեծ ձնծաղիկներ լինեին: Նրանք իրականում չեն նկատվել: Հետապնդումը քշեց: — ասաց տրակտորը, դեռ շունչ չդնելով կատաղած մրցավազքից և հանկարծ զգաց, որ իր անիվները սահում են լանջից: — րակտոր, ո՞ւր ես գնում: Կա — բղավեց կցասայլակը: — Անիվները սայթաքում են, — տրակտորը փչեց ՝ փորձելով իրեն պահել: — Գործի՛ր շարժիչը — չեմ կարող: Ես կանգնած եմ », — պատասխանեց տրակտորը, որի առջևի անիվներն արդեն գետն էին ընկնում, կոտրում էին սառույցը և խորտակվում ջրի մեջ: Ետեւում կցասայլակը հուսահատ փորձում էր մնալ սայթաքուն ափին: Նա պտտվեց անիվներով ՝ փորձելով հենարան գտնել, և շատ ափսոսաց, որ ձեռքեր չունի: Բայց հետո հետևի անիվը բախվեց ինչ-որ բանի, և այն դադարեց սահել: Հիմա կցանքն ինքն իրենից բռնեց և պահեց տրակտորը: — Շնորհակալ եմ, ընկեր, — ասաց դողացող ձայնով տրակտորը: «Ես այնքան վախեցած էի, մտածեցի ամեն ինչ. Հիմա ես կխեղդվեմ»: «Օգնության կոչ», — ճռռաց հոլովակը: Լարումից նա ամբողջովին կորցրեց ձայնը: — Եվ եթե նրանք լսում են նրանց, ովքեր հետապնդում էին մեզ: Նրանք կարճ ժամանակում մեզ կտոր տանեն մասերի համար: Մենք պետք է սպասենք, մինչ նրանք հետ կքշեն »: Ընկերները լռեցին և սպասեցին: Նրանք երկար սպասեցին, ինչը հաստատ կլինի: Եվ միայն այն ժամանակ, երբ սկսեց մթնել, նրանք ավելի համարձակվեցին և սկսեցին օգնություն կանչել: Բայց կա՛մ ազդանշանը սառել էր ու լուռ հնչում, կա՛մ մեքենաները չափազանց մեծ աղմուկ էին բարձրացնում, երբ անցնում էին կամրջով այն կողմ, բայց նրանց ոչ ոք չէր լսում: Ձյան տեղումներն ավարտվեցին ու ցուրտացավ: Սեւ երկնքում մեկ ամիս հայտնվեց ու դեղին բիծ արտացոլվեց:

Без рубрики

English

Think about your New Year’s resolutions and your happiest memories of the past year.  Consider short-term and long-term goals and think about the paths you can take to make your dreams come true.

How can you improve your life in the new year?

If you could have a New Year’s wish, what would it be?

What are you the most excited for in the coming year?

If you could celebrate the new year from anywhere in the world, where would you go? Why?

I want to go to Japan becouse they have a lot of places to go and enjoy the New year

Без рубрики

The Mail Coach Passengers/ Փոստի մարզիչ ուղևորները

It was bitterly cold. The sky glittered with stars, and not a breeze stirred. «Bump,’ an old pot was thrown at a neighbor’s door — and, «Bang! Bang!» went the guns, for they were greeting the New Year.

It was New Year’s Eve, and the church clock was striking twelve. «Tan-ta-ra-ra, tan-ta-ra- ra!» sounded the horn, and the mail-coach came lumbering up. The clumsy vehicle stopped at the gate of the town — all the places had been taken, for there were twelve passengers in the coach.

«Hurrah! Hurrah!» cried the people in the town — for in every house the New Year was being welcomed — and, as the clock struck, they stood up, the full glasses in their hands, to drink success to the newcomer. «A happy New Year,» was the cry — «a pretty wife, plenty of money, and no sorrow or care!»

The wish passed round, and the glasses clashed together till they rang again — while before the town-gate the mail-coach stopped with the twelve strange passengers. And who were these strangers? Each of them had his passport and his luggage with him — they even brought presents for me, and for you, and for all the people in the town. Who were they? What did they want? And what did they bring with them?

«Good-morning!» they cried to the sentry at the town-gate.

«Good-morning,» replied the sentry, for the clock had struck twelve.

«Your name and profession?» asked the sentry of the one who alighted first from the carriage.

«See for yourself in the passport,» he replied.

«I am myself!’ and a famous fellow he looked, arrayed in bearskin and fur boots. «Come to me tomorrow, and I will give you a New Year present. I throw shillings and pence among the people. I give balls every night, no less than thirty-one. Indeed, that is the highest number I can spare for balls. My ships are often frozen in, but in my offices it is warm and comfortable. MY NAME IS JANUARY. I am a merchant, and I generally bring my accounts with me.»

Then the second alighted. He seemed a merry fellow. He was a director of a theater, a manager of masked balls, and a leader of all the amusements we can imagine. His luggage consisted of a great cask.

«We’ll dance the bung out of the cask at carnival-time,» said he. «I’ll prepare a merry tune for you and for myself, too. Unfortunately I have not long to live, the shortest time, in fact, of my whole family — only twenty-eight days. Sometimes they pop me in a day extra — but I trouble myself very little about that. Hurrah!»

«You must not shout so,» said the sentry.

«Certainly I may shout,» retorted the man.

«I’m Prince Carnival, traveling under THE NAME OF FEBRUARY.»

The third now got out. He looked the personification of fasting — but he carried his nose very high, for he was a weather prophet. In his buttonhole he wore a little bunch of violets, but they were very small.

«MARCH, MARCH!» the fourth passenger called after him, slapping him on the shoulder, «don’t you smell something good? Make haste into the guard-room, they are feasting in there. I can smell it already! FORWARD, MASTER MARCH!»

But it was not true. The speaker only wanted to make an APRIL FOOL of him, for with that fun the fourth stranger generally began his career. He looked very jovial, and did little work.

«If the world were only more settled!» said he — «but sometimes I’m obliged to be in a good humor, and sometimes a bad one. I can laugh or cry according to circumstances. I have my summer wardrobe in this box here, but it would be very foolish to put it on now!»

After him a lady stepped out of the coach. SHE CALLED HERSELF MISS MAY. She wore a summer dress and overshoes. Her dress was light green, and there were anemones in her hair. She was so scented with wild thyme that it made the sentry sneeze.

«Your health, and God bless you!» was her greeting.

How pretty she was! and such a singer! Not a theater singer nor a ballad-singer — no, but a singer of the woods. For she wandered through the gay, green forest, and had a concert there for her own amusement.

«Now comes the young lady,» said those in the coach — and out stepped a young dame, delicate, proud, and pretty. IT WAS MISTRESS JUNE. In her service people become lazy and fond of sleeping for hours. She gives a feast on the longest day of the year, that there may be time for her guests to partake of the numerous dishes at her table. Indeed, she keeps her own carriage, but still she travels by the mail — coach with the rest because she wishes to show that she is not proud.

But she was not without a protector — her younger brother, JULY, was with her. He was a plump, young fellow, clad in summer garments, and wearing a straw hat. He had very little luggage because it was so cumbersome in the great heat. He had, however, swimming-trousers with him, which are nothing to carry.

Then came the mother herself, MADAME AUGUST, a wholesale dealer in fruit, proprietress of a large number of fish-ponds, and a land-cultivator. She was fat and warm, yet she could use her hands well, and would herself carry out food to the laborers in the field. After work, came the recreations, dancing and playing in the greenwood, and the «harvest home.» She was a thorough housewife.

After her a man stepped out of the coach. He is a painter, a master of colors, and is NAMED SEPTEMBER. The forest on his arrival has to change its colors, and how beautiful are those he chooses! The woods glow with red, and gold, and brown. This great master painter can whistle like a blackbird. There he stood with his color-pot in his hand, and that was the whole of his luggage.

A landowner followed, who in the month for sowing seed attends to his ploughing and is fond of field sports. SQUIRE OCTOBER brought his dog and his gun with him, and had nuts in his game-bag.

«Crack! Crack!» He had a great deal of luggage, even a plough. He spoke of farming, but what he said could scarcely be heard for the coughing and sneezing of his neighbor.

It WAS NOVEMBER, who coughed violently as he got out. He had a cold, but he said he thought it would leave him when he went out woodcutting, for he had to supply wood to the whole parish. He spent his evenings making skates, for he knew, he said, that in a few weeks they would be needed.

At length the last passenger made her appearance — OLD MOTHER DECEMBER! The dame was very aged, but her eyes glistened like two stars. She carried on her arm a flower-pot, in which a little fir tree was growing. «This tree I shall guard and cherish,» she said, «that it may grow large by Christmas Eve, and reach from the floor to the ceiling, to be adorned with lighted candles, golden apples, and toys. I shall sit by the fireplace, and bring a story-book out of my pocket, and read aloud to all the little children. Then the toys on the tree will become alive, and the little waxen Angel at the top will spread out his wings of gold leaf, and fly down from his green perch. He will kiss every child in the room, yes, and all the little children who stand out in the street singing a carol about the `Star of Bethlehem.’ »

«Well, now the coach may drive away,» said the sentry — «we will keep all the twelve months here with us.»

«First let the twelve come to me,» said the Captain on duty, «one after another. The passports I will keep here, each of them for one month. When that has passed, I shall write the behavior of each stranger on his passport. MR. JANUARY, have the goodness to come here.»

And MR. JANUARY stepped forward.

When a year has passed, I think I shall be able to tell you what the twelve passengers have brought to you, to me, and to all of us. Just now I do not know, and probably even they do not know themselves, for we live in strange times.

Դաժան ցուրտ էր: Երկինքը փայլում էր աստղերից, և ոչ մի քամի չէր խառնվում: Մի հին կաթսա նետվեց հարևանի դռան մոտ, և զենքերը գնացին, քանի որ նրանք դիմավորում էին Նոր տարին: Նոր տարվա նախօրյակ էր, և եկեղեցու ժամացույցը տասներկու հարված էր հասցնում: Եղջյուրի ձայնով ձայն տվեց, և փոստատարը եկավ ծանրացած: Անշնորհք մեքենան կանգ առավ քաղաքի դարպասի մոտ. Բոլոր տեղերը վերցված էին, քանզի մարզչում տասներկու ուղևոր կար: — գոչում էին քաղաքում ապրող մարդիկ, քանի որ յուրաքանչյուր տանը դիմավորում էին Նոր տարին, և, երբ ժամացույցը հարվածում էր, նրանք կանգնում էին ՝ լիքը բաժակները ձեռքերում, որպեսզի հաջողություն խմեին նորեկին: «Երջանիկ Նոր տարի», — աղաղակ էր. «Գեղեցիկ կին, շատ փող և առանց վշտի և հոգատարության»: Theանկությունը շրջվեց, և բաժակները բախվեցին իրար, մինչև որ նրանք կրկին զնգացին. Մինչ քաղաքի դարպասից առաջ փոստատարը կանգ առավ տասներկու տարօրինակ ուղևորների հետ: Եվ ովքե՞ր էին այս օտարները: Նրանցից յուրաքանչյուրն իր անձնագիրն ու իր ուղեբեռն ուներ իր հետ. Նրանք նույնիսկ նվերներ էին բերում ինձ, քեզ և քաղաքի բոլոր բնակիչների համար: Ովքեր էին նրանք Ի՞նչ էին ուզում: Եվ ի՞նչ են նրանք բերել իրենց հետ: «Բարի լույս», — բացականչեցին նրանք քաղաքի դարպասի մոտ գտնվող պահակախմբի մոտ: — Բարի լույս, — պատասխանեց պահակախումբը, քանի որ ժամացույցը տասներկու էր հարվածել: — Քո անունն ու մասնագիտությո՞ւնը, — հարցրեց վագոնից առաջինը բարձրացածի պահակախումբը: «Ինքներդ տեսեք անձնագրում», — պատասխանեց նա: «Ես ինքս եմ»: «Արի արի մոտ, և ես քեզ Ամանորի նվեր կտամ: Ես շիլլինգ ու պենս եմ նետում մարդկանց մեջ: Ես ամեն երեկո գնդակներ եմ տալիս, ոչ պակաս, քան երեսունմեկ: Իրոք, դա ամենաբարձր թիվն է, որը կարող եմ խնայել գնդակների համար: Իմ նավերը հաճախ ցրտահարվում են, բայց իմ աշխատասենյակներում այն ​​տաք է և հարմարավետ: Իմ անունը Հունվարի Է: Ես վաճառական եմ և, ընդհանուր առմամբ, իմ հաշիվները բերում եմ ինձ հետ »: Հետո երկրորդը բարձրացավ: Նա կարծես ուրախ ընկեր լիներ: Նա թատրոնի տնօրեն էր, դիմակավորված գնդակների մենեջեր և բոլոր զվարճանքների ղեկավարը, որը մենք կարող ենք պատկերացնել: Նրա ուղեբեռը բաղկացած էր մի մեծ տակառից: — Բարեկենդան ժամանակ մենք կզարկենք տակառից, — ասաց նա, — ես ուրախ պատրաստություն կպատրաստեմ և՛ քեզ, և՛ ինձ համար:Ես երկար կյանք չունեմ, փաստորեն, իմ ամբողջ ընտանիքի ամենակարճ ժամանակը ՝ ընդամենը քսանութ օր: Երբեմն նրանք ինձ մի օր ավելացնում են, բայց ես այդ մասին ինձ շատ քիչ եմ խանգարում: Ուռա! » — Դու այդպես չպետք է գոռաս, — ասաց պահակախումբը: «Իհարկե կարող եմ գոռալ», — պատասխանեց տղամարդը: «Ես իշխան Բարեկենդանն եմ, որը ճանապարհորդում եմ Փետրվարի Անվանումով»: Երրորդը հիմա դուրս եկավ: Նա նայում էր ծոմ պահելու մարմնավորմանը, բայց քիթը շատ բարձր էր տանում, քանի որ եղանակի մարգարե էր: Իր կոճակի անցքում նա մանուշակի մի փոքրիկ փունջ էր կրում, բայց դրանք շատ փոքր էին: — կանչեց չորրորդ ուղևորը նրա ետևից ՝ ապտակելով ուսին, — լավ բան չե՞ք հոտում: Շտապեք մտնել պահակախումբ, նրանք այնտեղ հյուրասիրություն են անում: Արդեն հոտ եմ գալիս: Բայց դա ճիշտ չէր: Բանախոսը ցանկանում էր միայն պատրաստել նրան Ապրիլական Հիմնրադրամը, քանի որ այդ զվարճանքով չորրորդ անծանոթը հիմնականում սկսեց իր կարիերան: Նա շատ ուրախ էր թվում և քիչ աշխատանք էր կատարում: «Եթե աշխարհը միայն ավելի կարգավորված լիներ», — ասաց նա, — «բայց ես երբեմն պարտավոր եմ լինել լավ հումորով, և երբեմն` վատ »: Ես կարող եմ ծիծաղել կամ լաց լինել ՝ ըստ հանգամանքների: Ես այստեղ ունեմ իմ ամառային զգեստապահարանն այս տուփի մեջ, բայց հիմա շատ հագնելը շատ հիմար կլինի »: Նրանից հետո մարզիչից դուրս եկավ մի տիկին: Նա կրում էր ամառային զգեստ և վերնազգեստներ: Նրա զգեստը բաց կանաչ էր, իսկ մազերի մեջ անեմոններ կային: Նա այնքան էր բուրում վայրի ուրցով, ինչը ստիպեց պահակախմբին փռշտալ: «Ձեր առողջությունը, և Աստված օրհնի ձեզ», — ասում էր նրա ողջույնը: Որքա prettyն գեղեցիկ էր նա: և այդպիսի երգիչ: Ոչ թե թատրոնի երգիչ, ոչ էլ բալլադ երգիչ. Ոչ, բայց անտառի երգիչ: Քանզի նա թափառեց գեյերի, կանաչ անտառի միջով և այնտեղ համերգ ունեցավ իր սեփական զվարճանքի համար: «Հիմա գալիս է օրիորդը», — ասացին մարզչի անդամները, — և դուրս եկան մի երիտասարդ տիկին, նուրբ, հպարտ և գեղեցիկ: Դա հունիս ամսվա սիրավեպ էր: Նրա ծառայության ընթացքում մարդիկ ծույլ են և ժամերով քնելու սիրահար: Տոնը տարվա ամենաերկար օրը լինի, որպեսզի իր հյուրերին ժամանակ լինի սեղանի բազմաթիվ ուտեստներ ուտելու համար: Իրոք, նա պահում է իր վագոնը, բայց միևնույն ժամանակ, ճանապարհորդում է փոստով մարզչի միջոցով, իսկ մնացածը, որովհետև ցանկանում է: ցույց տալու համար, որ նա հպարտ չէ: Բայց նա զերծ չէր պաշտպանից. Նրա հետ էր նրա կրտսեր եղբայրը ՝ Հուլիսը: Նա հաստլիկ, երիտասարդ ընկեր էր ՝ ամառային հագուստով հագած և ծղոտե գլխարկով: Նա շատ քիչ ուղեբեռ ուներ, քանի որ այն շատ ծանր էր մեծ շոգից: Նա իր հետ ուներ լող տաբատներ, որոնք տանելու բան չեն: Հետո եկավ ինքը ՝ Մադամ Օգոստոսը, մրգերի մեծածախ վաճառք իրականացնող, մեծ թվով ձկնաբուծարանների սեփականատեր և հող մշակող: Նա գեր ու ջերմ էր, բայց կարող էր օգտագործել ձեռքերը:

Без рубрики

English

  1. He opens the door. – 
    The door is opened by him.
  2. We set the table. – 
    The table is set by us.
  3. She pays a lot of money. –
    A lot of money is paid by her. 
  4. I draw a picture. – 
    A picture is drawn by me.
  5. They wear blue shoes. – 
    Blue shoes are worn by them.
  6. They don’t help you. – 
    You aren’t helped by them.
  7. He doesn’t open the book. –
    The book isn’t opened by him. 
  8. You do not write the letter. – 
    The letter isn’t written by you.
  9. Does your mum pick you up? –
    Are you picked up by your mum? 
  10. Does the police officer catch the thief? –
    Is the thief caught by the police officer?
Без рубрики

Հայոց լեզու

Սահմանական եղանակի ժամանակային ձևերն են․

  1. Անկատար ներկա-գրում եմ
  2. Անկատարյալ անցյալ-գրում էի
  3. Ապակատար ներկա-գրելու եմ
  4. Ապակատար անցյալ-գրելու էի
  5. Վաղակատար ներկա-գրել եմ
  6. Վաղակատար անցյալ- գրել էի
  7. Անցյալ կատարյալ-գրեցի

Անցյալ կատարյալը ցույց է տալիս խոսելու պահից առաջ ավարտված գործողություն։ Այն արտահայտում է մի անցյալ ժամանակակետում առանց որևէ տևականության կատարված, ավարտված գործողության իմաստ։

Անցյալ կատարյալի բայաձևերը կազմվում են բայի երկրորդ (կատարյալի) հիմքով ու դիմաթվային համապատասխան վերջավորություններով։

Անցյալ կատարյալ ժամանակաձևի բայերը պատասխանում են հետևյալ հարցերին․

  • Ի՞նչ արեցի ի՞նչ արեցինք
  • ի՞նչ արեցիր ի՞նչ արեցիք
  • ի՞նչ արեց ի՞նչ արեցին

Առաջադրանքներ

1․Կազմի՛ր հետևյալ բայերի անցյալ կատարյալ ժամանակային ձևերը․

  • գրել,

Սահմանական եղանակի ժամանակային ձևերն են․

  1. Անկատար ներկա-գրում եմ
  2. Անկատարյալ անցյալ-գրում էի
  3. Ապակատար ներկա-գրելու եմ
  4. Ապակատար անցյալ-գրելու էի
  5. Վաղակատար ներկա-գրել եմ
  6. Վաղակատար անցյալ- գրել էի
  7. Անցյալ կատարյալ-գրեցի

Անցյալ կատարյալը ցույց է տալիս խոսելու պահից առաջ ավարտված գործողություն։ Այն արտահայտում է մի անցյալ ժամանակակետում առանց որևէ տևականության կատարված, ավարտված գործողության իմաստ։

Անցյալ կատարյալի բայաձևերը կազմվում են բայի երկրորդ (կատարյալի) հիմքով ու դիմաթվային համապատասխան վերջավորություններով։

Անցյալ կատարյալ ժամանակաձևի բայերը պատասխանում են հետևյալ հարցերին․

  • Ի՞նչ արեցի ի՞նչ արեցինք
  • ի՞նչ արեցիր ի՞նչ արեցիք
  • ի՞նչ արեց ի՞նչ արեցին

Առաջադրանքներ

1․Կազմի՛ր հետևյալ բայերի անցյալ կատարյալ ժամանակային ձևերը․

  1. գրել-Գրեցի, գրեցիր, գրեց, գրեցինք, գրեցիք, գրեցին
    կարդալ-Կարդացի, կարդացիր, կարդաց, կարդացինք, կարդացիք, կարդացին։
  2. մոտենալ, ընթանալ, լցնել, սառչել
    Մոտեցա, մոտեցար, մոտեցավ, մոտեցանք, մոտեցաք, մոտեցան։
    Ընթացա, ընթացար, ընթացավ, ընթացանք, ընթաք, ընթացան։
    Լցրի, լցրեցիր, լցրեց, լցրեցինք, լցրեցիք, լցրեցին։
    Սառա, սառավ, սառեց, սառեցինք, սառեցիք, սառեցին։
  3. խմեցնել, զգացնել, թռցնել
    Խմեցի, խմեցրի, խմացրիր, խմեցրինք, խմեցրիք, խմեցրին։
    Զգացրի, զգացրեց, զգացրիր, զգացրինք, զգացրիք, զգացրին։
  4. թռչկոտել, մրոտել, կտրատել
  1. գրել-Գրեցի, գրեցիր, գրեց, գրեցինք, գրեցիք, գրեցին
    կարդալ-Կարդացի, կարդացիր, կարդաց, կարդացինք, կարդացիք, կարդացին։
  2. մոտենալ, ընթանալ, լցնել, սառչել
    Մոտեցա, մոտեցար, մոտեցավ, մոտեցանք, մոտեցաք, մոտեցան։
    Ընթացա, ընթացար, ընթացավ, ընթացանք, ընթաք, ընթացան։
    Լցրի, լցրեցիր, լցրեց, լցրեցինք, լցրեցիք, լցրեցին։
    Սառա, սառավ, սառեց, սառեցինք, սառեցիք, սառեցին։
  3. խմեցնել, զգացնել, թռցնել
    Խմեցի, խմեցրի, խմացրիր, խմեցրինք, խմեցրիք, խմեցրին։
    Զգացրի, զգացրեց, զգացրիր, զգացրինք, զգացրիք, զգացրին։
  4. թռչկոտել, մրոտել, կտրատել
Без рубрики

Русский Язык

  1. Прочитайте текст.

«Господи, я прошу не о чудесах и не о миражах, а о силе каждого дня. Научи меня искусству маленьких шагов.
Сделай меня наблюдательным и находчивым, чтобы в пестроте будней вовремя останавливаться на открытиях и опыте, которые меня взволновали.
Научи меня правильно распоряжаться временем моей жизни. Подари мне тонкое чутье, чтобы отличать первостепенное от второстепенного.

Я прошу о силе воздержания и меры, чтобы я по жизни не порхал и не скользил, а разумно планировал течение дня, мог бы видеть вершины и дали, и хоть иногда находил бы время для наслаждения искусством.
Помоги мне понять, что мечты не могут быть помощью. Ни мечты о прошлом, ни мечты о будущем. Помоги мне быть здесь и сейчас и воспринять эту минуту как самую важную.
Убереги меня от наивной веры, что все в жизни должно быть гладко. Подари мне ясное сознание того, что сложности, поражения, падения и неудачи являются лишь естественной составной частью жизни, благодаря которой мы растем и зреем.

Напоминай мне, что сердце часто спорит с рассудком.
Пошли мне в нужный момент кого-то, у кого хватит мужества сказать мне правду, но сказать ее любя!
Я знаю, что многие проблемы решаются, если ничего не предпринимать, так научи меня терпению.

Ты знаешь, как сильно мы нуждаемся в дружбе. Дай мне быть достойным этого самого прекрасного и нежного Дара Судьбы.
Дай мне богатую фантазию, чтобы в нужный момент, в нужное время, в нужном месте, молча или говоря, подарить кому-то необходимое тепло.
Сделай меня человеком, умеющим достучаться до тех, кто совсем «внизу».
Убереги меня от страха пропустить что-то в жизни.
Дай мне не то, чего я себе желаю, а то, что мне действительно необходимо.
Научи меня искусству маленьких шагов».

2. Ответьте на вопросы.
1. О чем эта молитва?

Ее автор говорит о том, что хочет узнать искуство маленьких шагов,стать наблюдательным и находчивым, равильно распаряжатся временем,хвчет понять, что мечьты могут стать помощю и.т.д.
2. Чему учит она?

Она учит искуству маленьких шагов,стать наблюдательным и находчивым, равильно распаряжатся временем,хвчет понять, что мечьты могут стать помощю и.т.д.
3. Какие эмоции вызвала она?

3. Грамматический материал.

Главные члены предложения – это подлежащее и сказуе мое.
Подлежащее отвечает на вопросы именительного падежа: кто? или
что? Подлежащее обычно выражается именем существительным или
местоимением.Сказуемое – это главный член предложения, который отвечает на
вопросы что делает предмет? что с ним происходит? что он такое?
кто он такой? и др. Сказуемое чаще всего выражается глаголом.

4. Подчеркните главные члены предложения.
1.Воробей лежал на моей ладони. 2. На пригорке играли лисята. 3. За
рекой поднялась большая тёмная туча. 4. Ветер гнул макушки деревьев. 5. На землю упали тяжёлые капли дождя. 6. Вскоре хлынул тёплый
летний дождь. 7. Небо прояснилось. 8. Снова вернулось ласковое лето. 9.Мы с нетерпением ждали весны. 10. Листья падают с клёнов.

5. Замените существительные местоимениями.
Образец: Бабушка сидела у порога. – Она сидела у порога.

  1. Археологи обнаружили под толстым слоем песка развалины
    древнего города.

Они обнаружили под толстым слоем песка развалины
древнего города.

  1. 2. Женщина подошла к памятнику.

Она подошла к памятнику

  1. . Птенцы жадно разевали голодные рты.

Они жадно разевали голодные ртыю

  1. 4. В пять лет мальчик уже читал.

В пять лет он уже читал.

  1. 5. Море ласково плескалось у самых моих ног.

Оно ласково плескалось у самых моих ног.

  1. 6. Весной скворцы возвращаются к своим покинутым домам.

Весной они возвращаются к своим покинутым домам.

  1. 7. Через два дня Светлана уезжала на юг.

Через два дня она уезжала на юг.

  1. 8. Врач часто посещал больного.

Он часто посещал больного.

6. Восстановите текст, дополнив его второстепенными членами предложения.

Никто нас не встретил на Белой горе. Лесная избушка была пуста. В углу избушки стоит печь. Кто-то оставил на столе чай,сахар и пачку соли. Разрослась дикая малина вокруг избушки. Поселились шустрые бурундуки в самой избушке. Они собирают и прячут на зиму под избушкой шиповник. Они бегут друг за другом по каменным ступеням.
Бурундук забирается в покинутую. Он сидит на верхней ступеньке. Треснет ветка – храбрец катится вниз. Бурундуки мчатся с визгом за ним.
Слова для справок: нас, на Белой горе; лесная; в углу избушки; на
столе, сахар, пачку соли, чай; вокруг избушки, дикая; в самой избушке,
шустрые; шиповник, на зиму под избушкой; утром, друг за другом по
каменным ступеням; самый храбрый, выше; на верхней ступеньке;
с визгом, вниз; за ним, все, в покинутую избушку.

7. Закончите предложения.
1. Я не знаю, где ___
2. Я не знаю, когда ___
3. Я не знаю, как ___
4. Я не знаю, почему ___
5. Я не знаю, какая ___
6. Я не знаю, кого ___
7. Я не знаю, кто ___

8. Напишите сочинение по темам:
Что сильнее: зло или добро?
В чём заключается сила доброты?
Может ли мечта изменить реальность?
Что можно сделать для того, чтобы люди стал лучше?

Без рубрики

Հայոց լեզու

1․ Նշի՛ր բայածանցը և գրի՛ր ածանցի տեսակը։

Մոտենալ, ցատկոտել, կորչել, վախենալ, խաղացնել, կոտրվել, պատռոտել, հեռացնել, հագնել, գրվել, կարդացնել, մրոտել, հասցնել։

2․ Գրի՛ր հինգ սոսկածանցավոր, հինգ պատճառական, հինգ բազմապատկական և հինգ կրավորական բայ։

3․ Դո՛ւրս գրիր սահմանական եղանակի ժամանակային ձևերը։ Գրի՛ր ժամանակային ձևը, դեմքը, թիվը։

Նա իրեն միայնակ և անզոր էր զգում դատարկ դասարանում, բոլոր տղաները տուն էին գնում՝ Դեն Սիդը, Ջեյմս Միսիպպոն, Դիկ Կորկորանը, նրանք բոլորը քայլում էին Հարավային Խաղաղականի երկաթգծի երկայնքով՝ ծիծաղելով, խաղալով, իսկ Միսս Ուիսիգի այս խելացնոր միտքը տանջում էր իրեն:

4․ Հոլովի՛ր տուն, աղջիկ, ժամանակ, մարդ բառերը։

Ուղղական (ո՞վ, ի՞նչ)

Սեռական (ո՞ւմ, ինչի՞)

Տրական (ո՞ւմ, ինչի՞ն)

Բացառական (ումի՞ց, ինչի՞ց)

Գործիական (ումո՞վ, ինչո՞վ)

Ներգոյական (ո՞ւմ մեջ, ինչո՞ւմ, ինչի՞ մեջ)

5.Առաջին շարքից ընտրիր նախածանցը և 2-րդ շարքից արմատը  և կազմիր 6 նախածանցավոր բառ:

Ենթ     անկյունագիծ       ֊
    նախ     շրջադարձ          
     հար      գլխագին               
     արտ     տևողություն         
     վեր      մշտավառ             
     առ      սահմանապահ 

Օրինակ՝ ենթագլուխ,․․․

6․ Բառարանի օգնությամբ բացատրի՛ր դարձվածքները։
Իրար սրտից ջուր խմել –
Հազար մաղով անցկացրած –
Հիվանդի համար ջուր բերող –
Գլխին կրակ թափել –
Կանաչ-կարմիրը կապել –
Կոպեկի համար մեռած –
Ուրիշի բնում ձու ածել –
Ոտքի կոխան դարձնել –
Փուշը մատից հանել –
Գրքի մի երեսը կարդալ — 

7Ո՞ր դարձվածքների  իմաստն է սխալ բացատրված:

  1. ժամավաճառ լինել – իզուր ժամանակ վատնել
    2.երեսից կախվել – թախանձել
    3.արյունը ջուր դառնալ – սահմռկել
    4.աչքերը փակել – ժպտալ
    5. աչքը ջուր կտրել – կարոտով, անհամբերությամբ սպասել
    6. անձյուն ձմեռ – անճարակ մարդ
    7. գլխարկը գետնովը տալ – նորաձև հագնվել
    8. գլխին տալ — ուրախանալ:

8․ Յուրաքանչյուր բառի համար գրի՛ր 1-ական հոմանիշ և հականիշ բառ:
Թյուր
շնորհալի
նուրբ
անաչառ
երախտագետ
անդորր
անաղարտ
պարկեշտ
ահռելի
հանդուգն
փութաջան
խրթին

Без рубрики, Պատմություն

Պատմություն

  • Սահմանել  «Ավանդական հասարակություն» հասկացությունը, նրան առնչվող 10 հասկացություն

Նոր ժամանակում Արևելքի երկրները իրենց զարգացման մակարդակով հետ էին Եվրոպական երկրներից։ Պատճառն մինչարդյունաբերական դարաշրջանում ստեղծված հասարակության բնույթն էր։ Այդպիսով նոր դարաշրջանում երկար ժամանակ այդ հասարակությունը մնաց անփոփոխ և այդ պատճառով էլ ստացավ ավանդական հասարակություն անվանումը։

  • Ավանդականությունը Արևմուտք- Արևելք հակադրության մեջ

Այս երկու համակարգերի միջև տարբերությունները հիմնականում կապվում են Արևելքի՝ որպես ավանդականության սկիզբը կրողի, և Արևմուտքի՝ որպես ժամանակակիցության, արդիապաշտության հասարակության ընկալման հետ: Արևմուտքը հաճախ որակվում է օրինակելի և դրական, իսկ Արևելքը՝ հետամնաց, երբեմն զարգացմանը ձգտող հանրություն, հաճախ՝ բացասական երանգով:
Արևմուտքի զարգացման երաշխիքն է համարվում մոտ մեկ հազարամյակ շարունակվող պատերազմների և հեղաշրջումների ներքո անցած զարգացումը, որն, ի վերջո, բերեց հասարակության մեջ ինդիվիդուալիզմի առաջացմանը: Անհատական շահով ուղղորդվող արևմտյան մարդու համար անհրաժեշտ էին նոր տեսակի իրավական, տնտեսական, գիտական, կրթական համակարգեր, որոնք պիտի հիմնված լինեին ռացիոնալիստական սկզբունքների վրա:

  • Կազմել  նոր ժամանակներ ի/ XVII-XX դարի սկիզբ/ Օսմանյան  Թուրքիայի,  շահական Իրանի ժամանակագրությունը:

1826թ․ Մահմուդ 2-րդը ոչնչացրեց ենիչերիների զորաբանակը։

1839 և 1856 թվականներին Աբդուլ Մեջիդը հրապարակեց հրովարտակներ, բարենորոգումների մասին։

1863թ․- «Ազգային սահմանադրության» հաստատումը սուլթանի կողմից
1839թ․-ավարտվեց պատերազմը պայմանագրով

1796թ․ շահ հռչակվեց Աղա Մահմեդ խանը։

  • Համեմատել նոր ժամանակների Օսմանյան Թուրքիան և շահական Իրանը

Օսմանյան Թուրքիայի թուլանալուց հետո տեղի ունեցան բազմազան բարեփոխումներ։ Իրանը սկզբում շատ ուժեղ պետություն էր, ուներ զարգացած գյուղատնտեսություն և այլն։ Բայց, 18 դարի վերջում այն թուլացավ և մասնատվեց, անցնելով Անգլիայի և Ռուսաստանի տիրապետության տակ։

Без рубрики

Քիմիա

ա)Ar(…) = 11

գ)Ar(… ) = 28

բ)Ar(… ) = 108

2.Ի՞նչ է ցույց տալիս քիմիական տարրի նշանը:
Գրե՛ք հետեւյալ տարրերի քիմիական նշանները՝ ալումին, կալցիում, սիլիցիում, ֆոսֆոր, երկաթ, ածխածին, ջրածին, ցինկ, ծծումբ, քլոր, ազոտ:

ալումին-Ai

կալցիում-Ca

սիլիցիում-Si

ֆոսֆոր -P

երկաթ-Fe

ածխածին-C

ջրածին -H

ցինկ-Zn

ծծումբ-S

ազոտ-N

3.Ինչո՞ւ չի կարելի նույնացնել քիմիական տարր, պարզ նյութ եւ ատոմ հասկացությունները:

Պարզ կոչվում են այն նյութերը որոնք կազմված են 1 ատոմից իսկ բարդ որ կազված է 2 և ավելի ատոմներից;

4.Բարդ նյութը քայքայելիս առաջացել է երկաթի օքսիդ եւ ջուր :Ի՞նչ քիմիական տարրեր են
մտնում այդ նյութի բաղադրության մեջ:

Երկաթի օքսիդ (FeO)-Fe-երկաթ, O-թթվածին

Ջուր (H2O)-H-ջրածին, O-թթվածին